Еksperimentalna arheologija i arheotehnologija

Cilj ovog priloga je pre svega de finisanje eksperimenta u arheologiji. S obzirom na to da je eksperiment neza obilazan deo interpretacije, svaki put kada postoji mogućnost da se interpre tacija testira, to treba uraditi. Uslovi za izvođenje eksperimenta treba da budu rigorozni. Nakon toga, eksperiment će dati pozitivan ili negativan ishod. Pozi tivan ishod verifikuje interpretaciju ili hipotezu, dok je negativan opovrgava i predstavlja početnu tačku za drugačije interpretacije. Takođe, cilj priloga je da ukaže na suštinsku razliku između arheološ kog eksperimenta i aktivnosti u okviru arheo-tehnologije ili tzv. starih zanata. Ne postoji oštra granica između arheo loškog eksperimenta i arheo-tehnologi je, tako da se ova dva pojma često greš kom poistovećuju i upotrebljavaju kao sinonimi

Celtic graves from Rudine in Stari Kostolac

Tokom 1985, na levoj obali reke Mlave, na lokalitetu Rudine u Starom Kostolcu, otkrivena su četiri latenska groba. Grobni prilozi, kao i skeleti pokojnika u sva četiri groba, bili su oštećeni radom mehanizacije. Uprkos tome, na osnovu pojedinih grobnih priloga, pre svega fibula, bilo je moguće hronološki opredeliti ove grobove u početni period mlađeg gvozdenog doba. Prilično je izvesno da je keltska nekropola na Rudinama, zajedno sa srodnim nekropolama na obližnjim lokalitetima (Pećine, Repnjak, Čair), pripadala keltskoj populaciji, koja je nastanjivala ovaj prostor krajem IV i početkom III v. p. n. e. .In 1985, on the left bank of the Mlava, at the Rudine site (fig. 1) in Stari Kostolac, four Late Iron Age graves (Graves 7-10) were discovered. The grave goods, as well as the skeletons from all four graves were severely damaged by machinery. Nonetheless, it was possible, based on some grave goods (figs. 2-3), mostly fibulas, to date the graves to the beginning of the Late Iron Age. It seems clear that the Celtic necropolis at Rudine, together with the other nearby sites (Pećine, Repnjak, Čair), belonged to the Celtic population that dwelt in this area at the end of 4th and the beginning of 3rd century B.C

Serbian archaeology in digital era: The state of the art

U ovom članku, autorke se bave pregledom postupaka digitalizacije kulturnog nasleđa u Republici Srbiji, kao i pregledom projekata koji su za predmet imali bilo kreiranje digitalnih podataka ili digitalizaciju starijih, već postojećih analognih podataka. Ovaj pregled za cilj ima da istraživačima zainteresovanim za postojeće stanje približi tok i razvoj digitalizacije u Srbiji, kao i da ukaže na potencijalne izazove, ali i mogućnosti za buduća istraživanja u oblasti očuvanja kultrnog nasleđa. Još od 1990-tih dolazilo je do različitih pokušaja digitalizacije određenih delova srpskog kulturnog nasleđa. Ovi pokušaji su se odnosili kako na predmete koji se čuvaju u pojedinim muzejima, tako i na predmete i podatke do kojih se došlo arheološkim iskopavanjima. Međutim, svi ovi pokušaji su zapravo bili izolovani pojedinačni slučajevi. Glavna poteškoća je bila, a čini se i ostala, nedostatak standarda za unošenje i pohranjivanje digitalnih ili digitalizovanih podataka, tako da se često dešavalo da dođe do gubitka istih, usled zastarelosti bilo računarske opreme ili upotrebljenih računarskih programa. Poslednjih godina, digitalizacija kultumog nasleđa je postala imperativ za sve institucije koje se bave njegovom zaštitom. Zato je pokrenuta inicijativa da se na nacionalnom nivou uvede određena strategija i da se primeni u čitavoj zemlji. Iako je osnovni cilj da se u što većoj meri digitalizuje srpsko kulturno nasleđe, posebnu pažnju treba posvetiti dostupnosti tako dobijenih podataka, jer je lako moguće da dođe do njihove zloupotrebe. Takođe, potrebno je sprečiti prekomernu digitalizaciju. Zbog svega ovoga, neophodno je odrediti kako, zašto i u kojoj meri digitalizovati kulturno nasleđe.The paper gives an overview of cultural heritage digitization in the Republic of Serbia. Ever since 1990-ties, there have been various attempts to digitize parts of Serbia S cultural heritage. These included both artifacts kept at various museums or data gained during specific archaeological excavations. However, those attempts were conducted as isolated cases. In recent years, digitization of cultural heritage has become imperative for all of the institutions that deal with it. This is why there are attempts to establish a strategy at the national level and implement it throughout the country. Although the goal is to digitize Serbian cultural heritage, special attention needs to be paid to accessibility, since digitized data are easy to misuse. Further on, over-digitization should also be prevented. Therefore, it is necessary to define how, why and to what extent pieces of cultural heritage need to be digitized

Керамика гвозденог доба са локалитета укоса код Крушевца

Upon the meeting point of the rivers West Morava and South Morava lies the medieval tower of Stalać. About one kilometer to the south of this legendary tower, another site was discovered – Ukosa. The excavations of this site started in 2009, conducted by the experts from the National Museum in Kruševac. They con firmed that this site was inhabited for almost two millennia – the earliest being the Iron Age, indicated by pottery discovered in one of the pits in 2012. While processing pottery from Ukosa, the authors have hoped to find material ev idence of the Celtic movements towards Greece during the early 3rd century BC. During their work, it turned out that the pottery belongs to the 1st century BC and if only sporadically, it does possess parallels in this part of Serbia. All of the anal ogies quoted in the paper indicated that the Scordisci were present in many riv er valleys and they obviously found them suitable to move along, although they always chose to settle down on peaks or plateaus of the strategic importance. A well-chosen strategic position was an advantage with always growing danger of Ro man raids from Greece, exactly during the 1st century BC.На месту на којем се сусрећу Западна и Јужна Морава налазе се остаци чувеног средњовековног Града Сталаћа. Приближно километар јужно од те познате куле откривен је још један локалитет – Укоса. Његова истраживања су започета 2009. године, а водили су их стручњаци из Народног музеја у Крушевцу. Ископавањима је потврђено да је ова локација била без прекида настањена готово два миленијума. Најстарији трагови насељавања потичу из гвозденог доба, што показују налази гвозденодопске керамике у једној од јама ископаној 2012. године. Археолози претпостављају да је током старијег гвозденог доба, у овој области подигнута најстарија фортификација. Када су аутори започели обраду керамичког материјала са Укосе, прижељкивали су откриће материјалних доказа везаних за кретање Келта ка Грчкој, на самом почетку III века пре н. е. Међутим, испоставило се да керамика припада I веку пре н. е. и да, иако у малом броју, има аналогије у овом делу Србије. Све наведене аналогије су указале на то да су Скордисци у том периоду боравили у речним долинама, дуж којих су се очигледно лако кретали, али су за подизање насеља бирали узвишења која су имала стратешки значај. Добро одабран положај био је предност због све чешћих продора Римљана из правца Грчке, управо током I века пре н. е

Coins from Thracian and Lower Moesian Mints from the Viminacium Necroplis of Pećine

During the extensive archaeological rescue excavations of the southern necropoles at Viminacium, at one of them, Pećine, 17 coins were found from provincial issues of Thracian mints, issued by eight mints, and two pieces from Moesia Inferior, originating from one mint. Out of a total of 19 pieces, 11 were found in graves, and the others in the layers of the necropoli

Coins from Thracian and Lower Moesian Mints from the Viminacium Necropolis of Pećine

During the extensive archaeological rescue excavations of the southern necropoles at Viminacium, at one of them, Pećine, 17 coins were found from provincial issues of Thracian mints, issued by eight mints, and two pieces from Moesia Inferior, originating from one mint. Out of a total of 19 pieces, 11 were found in graves, and the others in the layers of the necropolis

Figural Stone Decoration from Horreum Margi (Ćuprija)

Archaeological exploration of the Roman town of Horreum Margi began in 1861, when Felix Kanitz saw and made sketches of the Roman fort of Ćuprija, at the mouth of the river Ravanica into Morava1. (Map) In his work Краљевина Србија from 1904, he enthusiastically repeats the description of the multi-layer Ćuprija fort2. For decades after Kanitz’s description of the Roman fort in Ćuprija, according to historical sources identified as Horreum Margi3, there was no interest in this archaeological site. One of the reasons is surely its position in the very centre of the modern settlement of Ćuprija, under the modern military base and arsenal, and later military equestrian school. Horreum Margi is only mentioned as a finding place of different epigraphic monuments in the papers written by М. Valtrović, N. Vulić and others

Römerzeitliche keramik aus dem nordöstlichen Turm der Römerstadt Horreum Margi

Ćuprija, die ehemalige Römerstadt Horreum Margi, liegt im zentralen Teil Serbiens, an der Mündung des Flusses Ravanica in die Morava. Der Ort war ein Militärlager und spielte eine wichtige Rolle als Sammlungszentrum der Römerprovinz Moesia Superior (Moesia Prima). Zwischen 1986 und 1990 fanden die Ausgrabungen von Horreum Margi statt. Dabei wurden der Innenraum der spätrömischen Festung, die nördliche Mauer und der nordöstliche Turm erforscht. Während der Ausgrabung im Turm wurden unterschiedliche Keramiktypen entdeckt. Schüsseln (acht Typen) bilden dabei die Mehrheit. Danach kommen Töpfe (sieben Typen), Amphoren (zwei Typen), Krüge (zwei Typen), Deckel (ein Typ) und Becher (ein Typ). Sie gehören alle zu einer komplexen spätrömerzeitlichen Typologie, die für diese Fundstelle erstellt wurde und entsprechen zu den restlichen Keramiktypen, die im Festungsinneren und entlang der Nordmauer ausgegraben kamen. Der Text bietet einen Überblick aller Keramiktypen an, die im nordöstlichen Turm der Römerfestung Horreum Margi entdeckt wurden

A portrait oil lamp from Pontes: Possible interpretations and meanings within early Byzantine visual culture

The subject of this paper is a fragmented oil-lamp, discovered at Pontes (east Serbia) dated to the 6th century, whose handle ending is shaped as a woman’s head. The question posed in this paper is whether the image of this woman could be identified as a portrait of some particular person or if it is just as a pictorial sign with some complicated symbolic meaning. The suggested identification alludes to the image of some of the empresses from the second half of the 6th century

Storytelling - Is there a better method of archaeological site interpretation?

In this paper, the authors present Viminacium, an archaeological site from the Roman Era that was turned into an archaeological open-air museum. Ever since it was opened in 2006, this open-air museum was visited by an always in creasing number of guests. Expert guides offer a unique experience of storytelling directly on the site, that contributes to the visitors’ overall experience